gototopgototop
29. август 2017. Štampa

 

ИНИЦИЈАТИВА УДРУЖЕЊА

 

Након завршетка пројекта "Јачање капацитета сарадника у социјалној заштити“ који је био карактеристичан по оствареној сарадњи са представницима правосуђа анализирана су нека отворена правна питања која се тичу процесног положаја ЦСР у поступцима пред судовима.

С тим у вези Удружење је ових дана званично покренуло иницијативу преко Основног суда у Трстенику о потреби заузимања  правних ставова по неким спорним питањима и то:

  • Да ли у судским поступцима за накнаду штете по основу одговорности за другог, ради одлучивања о тужбеном захтеву Суд треба да примењује принцип објективне одговорности или принцип претпостављене кривице?
  • Да ли је правилно поступање суда када у судским поступцима, у вези датог налаза и стручног мишљења Центра за социјални рад, позива и саслушава као сведока радника који је учествао у изради тог налаза и стручног мишљења?
  • Да ли у судским поступцима у којима се као иницијатор поступка (тужилац, преглагач) појављује Центар за социјални рад, трошкови извођења доказа чије је извођење предложио Центар за социјални рад – треба да падају на терет буџетских средстава суда? Да ли је неопходно да предлог да трошкови извођења предложених доказа падају на терет буџетских средстава суда, и формално буде постављен у иницијалном акту?
  • Шта се подразумева под виђањем детета у контролисаним условима? Да ли Центар за социјални рад може предложити суду да један од родитеља уопште не виђа дете – уколико оцени да је то у складу са најбољим интересом детета?
  • Ко процењује да ли је дете способно да формира сопствено мишљење, и на који начин  - да ли то чини Суд или други орган пред којим се води поступак, или привремени, односно колизијски старатељ детета, и да ли се ради о њиховој слободној процени, односно слободном уверењу?
  • Како суд треба да поступи када је налаз и стручно мишљење Центра за социјални рад у супротности са мишљењем детета које је старије од 10 година?
  • Како права и интереси детета могу бити заштићени у ситуацији када суд (или други орган поступка), очигледно погрешно (самовољно) процени да дететово мишљење није у његовом најбољем интересу, а лице које заступа дете и за којег постоји процена суда да правилно заступа дете - не користи право на жалбу, односно не предузима процесна овлашћења да заштити права и интересе детета?