САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ПОВОДОМ СВЕТСКОГ ДАНА СОЦИЈАЛНЕ ПРАВДЕ

Висока школа социјалног рада, Удружење стручних радника социјалне заштите Србије и Комора социјалне заштите полазе од посебне важности да се на данашњи дан истакну сви принципи и вредности који се подразумевају под појмом „социјалне правде“. Данас, када су у глобалном, светском простору грубо релативизовани неки темељи и постулати међународне социјалне правде и то искорењивање сиромаштва, равноправност, одсуство дискриминације друштвених група и појединаца, људска права за све, већа запосленост, достојанство рада...битно је указати да ни Републику Србију нису заобишли овакви трендови и да наши грађани живе у условима изостанка потребног нивоа друштвене кохезивности, толеранције на различитости, равноправности у свим њеним облицима са посебно истакнутом њеном родном димензијом, уз изостанак међусобне солидарности.

Услед оваквих друштвених кретања, квалитет живота осетљивих друштвених група попут деце, особа са инвалидитетом и сметњама у развоју, старијих суграђана без породичног старања, а нарочито оних који живе у сеоским подручјима, дуготрајно незапослених лица, вишечланих породица, Рома и других мањина није на задовољавајућем нивоу по многим индикаторима.  Присутан је константан пораст друштвене неједнакости, продубљује се неповерење између богатих и рекло би се привилегованих слојева друштва и великог броја становника који су изложени сиромаштву, социјалној искључености и оскудици основних егзистенцијалних услова. Подаци РЗС за 2021.годину говоре о чињеници да 6,2% људи у Србији живи у апсолутном сиромаштву, док више од  петине становништва (21,2%) припада кругу оних у ризику од сиромаштва. Социјална дистанца је генерално у паду, али је према неким показатељима и даље изражена према појединцима припадницима ЛГБТ популације.

Претходни пандемијски услови изазвани вирусом КОВИД-19 на глобалном плану утицали су на неприхватљиве трендове, према неким подацима (организација Оксфам) богати појединци су увећали своје богатство, а огромни слојеви светске популације су били још више угрожени немаштином, па чак и одсуством могућности да им буде доступна вакцина против пандемијског вируса, уз изражену недоступност здравствене заштите. Подаци Оксфама указују да десет најбогатијих људи на планети располаже са више богатства него чак 40% најсиромашнијих на планети. Последње у низу криза, изазване природним катстрофама – земљотреси у Сирији и Турској, само су нагласиле постојеће друштвене и социјалне неједнакости. Сведоци смо различитих приступа досезања, слања и пружања помоћи у ове две земље, које свакако не можемо назвати социјалном правдом.

Наведени показатељи који говоре о стопи сиромаштва и социјалној искључености у нашем друштву могу у блиској будућности бити снажан изазов за друштвене нестабилности и потребно је мерама пореске и социјалне политике још интензивније радити на сету мера од значаја за ублажавање и аполутно икорењивање сваке врсте сиромаштва. Поред материјалних давања, задатак система социјалне заштите је креирање сета мера и услуга који су усмерени на најугроженије грађане, који ће подићи ниво њихове активације, обезбедити подршку породици, омогућити бесплатно коришћење услуга намењених деци и старијим члановима домаћинства, како би радно способно чланови породице могли постепено да се укључе у тржиште рада.
Надамо се да ће у наредном периоду ресурси нашег друштва бити усмерени ка рационалној и праведнијој расподели, а да ће поступање свих институција и организација бити у циљу остваривања једнаких права за све.