Међународни дан социјалног рада

На данашњи дан прослављамо вредности социјалног рада: социјалну правду, једнакост, солидарност, правичност, поштовање различитости, веру у снаге сваког човека, поверење у промену.

Поштујућу овогодишњи слоган међународног дана социјаног рада „Buen Vivir (прим.прев.добар, миран живот) – заједничка будућност за трансформативне промене“ истичемо значај успостављања таквих заједница које ће бити подстицајне за благостање свих појединаца, у којима ће моћи слободно и достојанствено да живе, у свом пуном капацитету. Проводећи време у заједници, тамо где живе грађани и грађанке од којих свако може у неком тренутку постати корисник или клијент, социјални радници имају могућност да реагују правовремено, да успостављају добре релације са сарадничким институцијама, да осете потребе заједнице и организју њене снаге за помоћ појединцима и породицама којима је та подршка неопходна.

Овај дан је и прилика да укажемо на тежак положај који данас имају социјални радници: недостатак одговарајућих услова рада, обим посла који је некада немогуће савладати, нормативи који захтевају преиспитивање, недовољно развијени ресурси у заједници и недостајуће услуге, а најзначајније недостатак поврења грађана и грађанки у институције у којима они раде, док је угрожавање њихове безбедности присутно скоро сваког дана. Решавање ових проблема захтева хитно преиспитивање и реакцију свих актера.

Шта можемо да учинимо да социјалном раднику вратимо достојанство?

Морамо да се ојачамо знањем и самопоуздањем. Да чврсто станемо иза својих одлука. Да са грађанима будемо партнери у трагању за вредностима које смо негде, успут изгубили. И да поред лавине негативних емоција једне групе људи, стојимо усправно не губећи веру у позитивну промену заједнице.

Свим социјалним радницима, бившим, активним и онима који се тек припремају за обављање овог одговорног посла, честитамо њихов дан и желимо да никада не забораве због чега су пожелели да се баве овом професијом.

19.3.2024.

Комора социјалне заштите
Удружење стручних радника социјалне заштите Србије
Асоцијација центара за социјални рад
Удружење послодаваца установа социјалне заштите Републике Србије
Удружење послодаваца  установа социјалне заштите Војводине
Удружење правника у социјалној заштити „Аргумент“

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ПОВОДОМ СВЕТСКОГ ДАНА СОЦИЈАЛНЕ ПРАВДЕ

Висока школа социјалног рада, Удружење стручних радника социјалне заштите Србије и Комора социјалне заштите полазе од посебне важности да се на данашњи дан истакну сви принципи и вредности који се подразумевају под појмом „социјалне правде“. Данас, када су у глобалном, светском простору грубо релативизовани неки темељи и постулати међународне социјалне правде и то искорењивање сиромаштва, равноправност, одсуство дискриминације друштвених група и појединаца, људска права за све, већа запосленост, достојанство рада...битно је указати да ни Републику Србију нису заобишли овакви трендови и да наши грађани живе у условима изостанка потребног нивоа друштвене кохезивности, толеранције на различитости, равноправности у свим њеним облицима са посебно истакнутом њеном родном димензијом, уз изостанак међусобне солидарности.

Услед оваквих друштвених кретања, квалитет живота осетљивих друштвених група попут деце, особа са инвалидитетом и сметњама у развоју, старијих суграђана без породичног старања, а нарочито оних који живе у сеоским подручјима, дуготрајно незапослених лица, вишечланих породица, Рома и других мањина није на задовољавајућем нивоу по многим индикаторима.  Присутан је константан пораст друштвене неједнакости, продубљује се неповерење између богатих и рекло би се привилегованих слојева друштва и великог броја становника који су изложени сиромаштву, социјалној искључености и оскудици основних егзистенцијалних услова. Подаци РЗС за 2021.годину говоре о чињеници да 6,2% људи у Србији живи у апсолутном сиромаштву, док више од  петине становништва (21,2%) припада кругу оних у ризику од сиромаштва. Социјална дистанца је генерално у паду, али је према неким показатељима и даље изражена према појединцима припадницима ЛГБТ популације.

Претходни пандемијски услови изазвани вирусом КОВИД-19 на глобалном плану утицали су на неприхватљиве трендове, према неким подацима (организација Оксфам) богати појединци су увећали своје богатство, а огромни слојеви светске популације су били још више угрожени немаштином, па чак и одсуством могућности да им буде доступна вакцина против пандемијског вируса, уз изражену недоступност здравствене заштите. Подаци Оксфама указују да десет најбогатијих људи на планети располаже са више богатства него чак 40% најсиромашнијих на планети. Последње у низу криза, изазване природним катстрофама – земљотреси у Сирији и Турској, само су нагласиле постојеће друштвене и социјалне неједнакости. Сведоци смо различитих приступа досезања, слања и пружања помоћи у ове две земље, које свакако не можемо назвати социјалном правдом.

Наведени показатељи који говоре о стопи сиромаштва и социјалној искључености у нашем друштву могу у блиској будућности бити снажан изазов за друштвене нестабилности и потребно је мерама пореске и социјалне политике још интензивније радити на сету мера од значаја за ублажавање и аполутно икорењивање сваке врсте сиромаштва. Поред материјалних давања, задатак система социјалне заштите је креирање сета мера и услуга који су усмерени на најугроженије грађане, који ће подићи ниво њихове активације, обезбедити подршку породици, омогућити бесплатно коришћење услуга намењених деци и старијим члановима домаћинства, како би радно способно чланови породице могли постепено да се укључе у тржиште рада.
Надамо се да ће у наредном периоду ресурси нашег друштва бити усмерени ка рационалној и праведнијој расподели, а да ће поступање свих институција и организација бити у циљу остваривања једнаких права за све.

Скупштина Удружења је на 3.седници, одржаној 15. новембра 2022. у Београду након дискусије на тему „Изазови функционисања социјалне заштите“ закључила и донела следеће

С А О П Ш Т Е Њ Е

Садашње друштвене околности се не процењују као посебно стимулативне за развој и квалитет услуга у области социјалне заштите јер се делатност одвија у условима изразите бирократизације процеса и поступака а узгред, оптерећених и неповољном медијском сликом и сензационалистичким написима. Изражено је и одсуство нужног поверења између актера на различитим нивоима у систему социјалне заштите, од доносиоца одлука до установа и организација и пре свега, грађана као корисника услуга.
Процедуре које прописују релевантна министарства и поводом медијских наступа стручњака из социјалне заштите се доживљавају као потпуно непотребно усложњавање околности у којима се одвијају осетљиви процеси пружања социјалних услуга те својим ''учинком'' доводе у питање темеље струке социјалног рада којем је, медијска комуникација и кампања, односно заговарање интереса угрожених људи, један од суштинских метода рада. Ове процедуре имају смисла у ситуацијама које се означавају инцидентним, кризним али ''превести'' их на свакодневне активности у социјалном раду значи извршити додатни нефункционални притисак наспрам спонтаности и слободи креирања деловања запослених у систему.
Поставља се питање колико ће у будућности водитељи случаја и други стручни радници остати привржени социјалној заштити или ће се, а има наговештаја и сада, покретати ка путу изласка из ове области друштвеног живота. Не верујемо да је то она мобилност о којој често позитивно говоримо. Стручним радницима, изложеним непримереним медијским критикама и осудама, преостаје да своју енергију троше и на судске поступке и тужбе у заштити сопственог пословног угледа и угледа установе. Иако те енергије понестаје и у свакодневном раду, услед преоптерећености предметима, услед повећања степена одговорности, све израженијем присуству стреса и сагоревања.
Свесни сопствене одговорности и обавезе према грађанима, корисницима социјалних услуга указујемо и на нужност коначног завршетка различитих законодавних иницијатива, најпре оних кровних везаних за Закон о социјалној заштити и Породични закон. Предуго трају расправе на тему најефектнијих измена и допуна, систем се држи у неизвесности и недоумици каква ће решења важити у временској перспективи. Илустрације ради, отворено је питање ко све може и под којим условима пружати услуге социјалне заштите!?
Недостајући број запослених и у центрима за социјални рад и у установама за смештај и пружање услуга је негативна константа дуже време и свакако оптерећење за досезање циља о квалитету и ефикасности мера и услуга усмерених на добробит корисника. Постоји утисак да се други делови укупног јавног система ''лакше'' обезбеђују потребним кадровима, финансијским и материјалним ресурсима.
Финансирање укупне делатности области социјалне заштите треба да прати економске параметре на тржишту (енергенти, струја,канцеларијски материјал, исхрана...) а залагање за равномеран развој услуга у заједници подразумева стално повећање и улагање финансијских средстава и људских ресурса. Без развијених услуга социјалне заштите у заједници, ниједан центар за социјални рад није у стању да одговори захтевима и потребама грађана, породица и осетљивих друштвених група.
Дуго већ функционише пракса да се на челне функције наших установа и организација постављају сарадници, чије је претходно професионално искуство некомпатибилно са социјалном заштитом, сачекујемо онда њихову адаптацију и „хватање“ суштине делатности и тако пролази време, добробит корисника често остаје у другом плану. Исти ти руководиоци постављају нове супервизоре (иако је контунуитет у обављању супервизијске подршке веома важан а честе промене тих улога не доносе увек бољитак), координаторе, шефове служби и нарушавају атмосферу и једну врсту стабилности и извесности у реализацији послова. Потребно је планирати политику о људским ресурсима и њиховом развоју јер је социјална заштита осетљива на промене које у себи носе ризик нејасних залагања, додатних административних процедура уместо подршке и разумевања.
Већ дужи низ година трају изазови у организацији хранитељске заштите јер перманентно опада број породица спремних да прихвате децу на породични смештај. Нових породица нема или их је недовољно , а постојеће неминовно протоком година престају да буду оквир за раст и развој деце и младих и систем веома тешко функционише.
Потребно је направити евалуацију акредитованих програма обуке и других форми стручног усавршавања (округли столови, трибине, упутства, водичи, инструкције..) из угла ефикасности и стварних утицаја на повећање вештина и компетенција и квалитета услуга које се пружају. У ''мору'' свих ових веома фреквентних видова стручног усавршавања, често се поставља питање како и да ли је могуће све поруке и тако добијена знања(?) интегрисати и функционално спровести у пракси социјалног рада.
Суштински је неопходно померити фокус на потребе људи, деце, угрожене младе популације и пратеће појаве насиља, дискриминације а не само декларативно, посебно пажну оних из најосетљивијих друштвених група, деце са сметњама у развоју, групацијама на селу и девастираним подручјима и другим угроженим групама. И, ко ће преузети одговорност за последице?
Тренутак је, да се у постојећим околностима сви замислимо шта ће у будућности остати да мотивише људе да се баве социјалном заштитом и ко ће то убудуће и на који начин чинити. Ко ће пружати социјалну заштиту корисницима, имајући у виду услове у којим се она организује, недовољно се штити интегритет и достојанство људи уопште и непотребно отежава могућност заштите.

чланови Скупштине
Удружења стручних радника социјалне заштите
Републике Србије

Радна група за питања друштвене бриге о старима је на свом првом састанку одржаном у Крагујевцу ,27.октобра 2022.г. је закључило да се посебним саопштењем обрати укупној јавности.

Октобар-месец солидарности са старима је иза нас ,али верујемо да друштвена брига о најстаријима не престаје и да у нашој заједници има одлике континуитета у реализацији различитих политика којима је у фокусу положај људи „трећег животног доба“.
 

Анализирајући актуелни тренутак и предстојећу зиму ,а у светлу кризе којој смо изложени услед глобалних дешавања ,као и још увек у условима пандемије вирусом ковид закључили смо да упутимо препоруке свим релевантним друштвеним структурама да посебну пажњу усмеримо на самохрана старачка домаћинства ,појединце- старе људе који живе сами ,како у великим градским срединама тако и посебно у селима изван доступне путне комуникације.

Према расположивим статистичким подацима број домаћинстава старијих који живе сами ,изражава се у стотинама хиљада,што представља само по себи велики друштвени изазов. Охрабрујемо старије суграђане да се поред чланова породице и сродника обраћају свим локалним институцијама и цивилном сектору у ситуацијама када процене да им је помоћ и подршка драгоцена и нужно потребна.

Иницирамо да Центри за социјални рад ,Црвени крст ,Домови здравља ,волонтери и друге јавне институције ,као и удружења грађана -цивилни сектор буду проактивни и иду у сусрет старима којима је помоћ потребна ,да не чекају да им се стари обрате већ да се организују на нивоу локалних заједница и обезбеде ефикасно праћење старих који живе сами.С тим у вези указујемо и на потенцијални значај Савета месне заједнице ,Стамбених заједница и новоуспостављених управника као ресурса у обезбеђивању нужног непосредног контакта са старијима који су угрожени самоћом и изолованошћу.
 

Потребно је обезбедити сталност мера заштите и индивидуализиран приступ плановима заштите сваког појединца.Свакако укључити локалне и друге медије у функцији едукације и информисања становништва и указивања на могуће ризике од непредузимања адекватних мера на заштити и задовољењу егзистенцијалних потреба старијих који су препуштени „ сами себи“.

РАДНА ГРУПА ЗА ПИТАЊА ДРУШТВЕНЕ БРИГЕ О СТАРИМА